Abdullah ibn Abbas, r. a., rekao je:
,,Hvala Allahu, Koji nas je nadahnuo da Mu izricemo zahvalu. Nas je obavezao iskazivanjem zahvale Njemu na svim blagodatima i lijepim kusnjama. Svjedocim da nejma boga osim Allaha, Njega Jedinog, i svjedocim da je Muhammed, a. s., Njegov rob i poslanik, i nekaje salavat i selam Muhammedu i njegovoj casnoj porodici!" Nastavioje:
"Ti si govorio, a mi smo sutili. Saopcio si, a mi smo slusali. Uistinu je Allah, nekaje uzvisena pohvala Njemu i sveta su Njegova imena, izabrao Muhammeda za poslanstvo i za vahj (objavu) i ucinio ga najcasnijim Svojim stvorenjem. Zatim su najcasniji Ijudi koji su od njega pocasceni, a najpreci za njegovog nasljednika su najblizi njemu. A ummetu je duznost da se pokori njihovom Poslaniku, a .s., kojega im je Allah odredio. On je, dakle, odabrao nama Muhammeda Svojim znanjem, a On je najbolji Znalac i Obavijesten o svemu. Pa nama i vama dovoljan je Allah!"
Ovim nacinom govora Ibn Abbas je naisaretio da su Poslanikova rodbina najpreci zanasljedstvo uvlasti, anije spomenuo imenom ni Hasana, ni Husejna.
ODGOVOR ABDULLAHA IBN DZABIRA
,,Hvala Allahu zahvalom dostojanstvenika! Zahvaljujemo Mu na svim Njegovim blagodatima zahvalom odanih robova! Njemu zudimo
sa izvrsavanjem Njegovih prava! Svjedocim da nema boga osim Allaha, Njega Jedinoga, Koji je utociste svakome! On nejma druzice niti djeteta! I svjedocim da je Muhammed, a. s., Njegov rob i poslanik! Sto se tice hilafeta, ako bismo gledali po Kur'anu, pa bliza rodbinska veza preca je po Allahovoj Knjizi. Ako bismo gledali po sunnetu ili po tradiciji dvojice halifa Ebu Bekra i Ornera, pa koji Ijudi.da budu preci i savrseniji za tu stvar od Poslanikove porodice?! Tako mi Allaha, da su postavili njega poslije Poslanika, a. s., bilo bi napravome mjestu. Postiglabi se pokornost Milostivom i neposlusnost sejtanu. Ne bi se u ovom ummetu sukobile sablje. Boj se Allaha, o Muavijo! Ti si sada pastir, a mi smo stado. Gledaj svoje stado, jer ces za njega sutra biti pitan. To sto spominjes opravdanje za nepozivanje dvojice sinova moga amidze, vallahi,40 nisi u pravu. To ti ne prilici, jer znas da su njih dvojica riznicaznanja i casti. Odgovori ili suti! Molim Allaha za oprost meni i vama!"
Abdullah ibn Dza'fer jasno je rekao da je Poslanikova, a. s., rodbina preca i zasluznija za hilafet od drugih i jasno je rekao Muaviji da je pogrijesio zato sto na ovaj sastanak nije pozvao Hasana i Husejna.
ODGOVOR ABDULLAHA IBN ZUBEJRA
,,Hvala Allahu, Koji nas je upoznao sa Svojom vjerom i pocastio nas Svojim poslanikom! Zahvaljujemo Mu na svemu! Svjedocim danejma boga osim Allaha i daje Muhammed, a. s. Njegov rob i poslanik", pa nastavio:
,,Ovaj hilafet pripada Kurejsijama. Postizu to poznatim nacinom utvrdenim sunnetom. O Muavijo, Boj se Allaha! Budi objektivan prema sebi. Ovo je Abdullah ibn Abbas, sin Poslanikovog amidze, ovo je Abdullah ibn Dza'fer, vlasnik dva krila, takoder sin Poslanikovog amidze, a ja sam Abdullah ibn Zubejr, sin Poslanikove amidzinice. Alija je otac Hasanu i Husejnu, a ti znas ko su oni i ciji su. Boj se Allaha, o Muavijo! Ti si vladar izmedunas!"
ODGOVOR ABDULLAHA IBN OMERA
,,Hvala Allahu, Koji nas je pocastio vjerom i Njegovim Poslanikom, a. s. ! Ovaj halifat nije kraljevina, nije ostavstina ni perzisjkog Kisre niti rimskog Cezara, pa da ga nasljeduju sinovi svojih oceva. Da je bilo tako, onda bih ja bio preci od tebe poslije moga oca Ornera ibn Hattaba. Tako mi Allaha, moj otac me nije htio ukljuciti ni u Vijece Sure.4, Na hilafet imaju pravo Kurejsije, i to oni koji su sposobni za te stvari i, uvjetno, da su muslimani zadovoljni time. I, ko je pobozniji i s kim su muslimani zadovoljniji, taj ima vece pravo biti halifa muslimanima. Pa, ako ciljas na nekog od mladica Kurejsa, tacno je da je Jezid iz plemena Kurejs, ali znaj da ti on kod Allaha nece moci nista pomoci!"
MUAVIJIN KOMENTAR NA GOVOR CETVERICE ABDULLAHA
,,Govorio sam ja, pa ste govorili vi. Ocevi su otisli, a ostali su sinovi. Moj sin je drazi meni od njihovih sinova. Makar vi i diskutirali sa moj im sinom, on moze odgovoriti na vas govor. Ova stvar (misli na hilafet) bila je kod Abdul-Menafa jer su oni Poslanikova porodica. Kad je otisao Poslanik, a. s., Ijude je poveo Ebu Bekir, pa onda Orner. I oni su lijepo vladali. Zatim je vlast ponovo dosla u ruke sinova Abdul-Menafa i treba ostati u njihovom potomstvu do Sudnjega dana. Tebe, ibn Zubejre, i tebe, Abdullahu, sine Omerov, Allah je izbacio iz ovoga kruga, a sto se tice ove druge dvojice, sinova mojih amidza, oni se, ako Bog da, nece usprotiviti môme misljenju!"
Poslije ovoga razgovora, vise ne spominjuci kako je htio vlast prenijeti na sina Jezida, Muavija se vratio u Sam. Odlucio je vise ne spominjati bej'at novom halifi do slijedece godine, tj. 51. po Hidzri.
HASANOVA SMRT
49. h. g. ili 669. g.
Hasan je umro u Medini 49. godine po Hidzri. Proteklo je punih deset godina od pocetka Muavijine vladavine do njegove smrti. Ukopan je u greblju Bekia, a dzenazu namaz klanjao mu je Seid ibn As, upravitelj Medine. Njegov brat Husejn dao mu je prednost da on predvodi dzenazu, rekavsi: ,,Da ovo nije sunnet, ne bih te propustio da mu klanjas dzenazu namaz!"
Otrovala ga je zena Dzu'da bint el-Es'as ibn Kajs el-Kindi. Neki kazu da se to sve obavilo u sprezi sa Muavijom,42 ali to nije dovoljno provjereno. Nakon trovanja, bolovao je cetrdeset dana. Kad je Husejn usao kod njega u sobu, Hasan mu je u smrtnoj bolesti rekao:
,,Brate, trovan sam tri puta. Ali, ovo je najzesce do sada. Kao da mi dzigerice otpadaju". Husejn ga upita: ,,Ko te otrovao, brate moj?" On mu rece:
,,Sto pitas o tome? Zar da trazis krivce i boris se protiv njih? PrepustiihAllahu!"
Kad mu se priblizio smrtni cas, rekao je bratu Husejnu: ,,Brate, uistinu je nas otac, Allah mu se smilovao, kad je Poslanik, a. s., umro, zelio da stvar uprave bude u njegovim rukama, ali ga je Allah otklonio od toga i preuzeo ju je Ebu Bekr, r. a. Pa, kad je umro Ebu Bekr, r. a., opet je zudio nas otac za hilafetom, pa ga je Allah otklonio od toga i hilafet je preuzeo Omer, r. a. Pa, kad je smrt dosla i Omeru, r. a., on je sastavio vijece od sesterice iz kojeg bi ummet mogao odabrati sebi halifu. Nas otac je bio jedan od sesterice. Nadao se da ce tada biti on. Medutim, izabran je Osman, r. a. Nakon Osmanove,r. a., smrti, ucinjenje bej'atnasem ocu. Kraj zivotadocekaoje sa sabljom u ruci. Vallahi, smatram da Allah, dz. s., nije htio sastaviti i nubuwet i hilafet u nama, ehli-bejtu. Ja sam prije trazio od Aise, r.
a., kad umrem, da mi dozvoli da se ukopam pokraj Resulullaha, a.s., u njenoj kuci. Tada mi je rekla: ,,Da!" Ane znam, mozda mi je tada rekla iz stida da odbije zelju Poslanikovog unuka.Kad umrem, trazi ponovo od nje. Ako dozvoli, ukopaj me kod
Resulullaha, a. s. A smatram da ce narod to zabraniti ako saznaju da je to moja zelja!"
Kad je Hasan umro, Husejn je dosao kod Aise i iznio joj je Hasanovu zelju. Ona je potvrdno odgovorila:
..Da! I pocascena sam time!"
Kad je za to cuo Mervan, ostro je reagirao i rekao:
..To je laz od tebe i njega. Tako mi Allaha, tamo se nikad nece ukopati! Oni su zabranili da se Osman ukopa u greblju, a htjeli bi Hasana ukopati u Aisinoj kuci".
Kad je Husejn cuo za to, naoruzao se i, u pratnji kojaje takoder bila pod oruzjem, zaputio se do Mervana.
Kad je to cuo Mervan, takoder se naoruzao.
Kad je Ebu Hurejre, r. a., cuo sta se zbilo, rekao je:
..Tako mi Allaha, veliki je zulum ako se sprijeci ukopavanje Hasana kod Resulullaha, a. s. ! On je Poslanikov unuk, koji mu je bio na stepenu sina!"
Zatim je Ebu Hurejre, r. a., otisao kod Husejna i rekao mu, moleci ga:
..Zar nije rekao tvoj brat, ako bude otpora i svade, da ga ukopa u greblje sa ostalim muslimanima?"
I. to mu je govorio dok ga nije ubijedio da odnesu Hasana na groblje u Bekiju. Toga dana, od Omejevica, dzenazi je prisustvovao jedino Seid ibn As, koji je tada bio upravitelj Medine. On je predvodio dzenazu i prisustvovao Hasanovom pokopavanju, jerje receno daje to sunnet.43 Ukopanje pored svoje nene Fatime bint Esed.
Za cudenje je da Omejevici nisu prisustvovali njegovoj dzenazi i ukopu, jer je Hasan, r. a., svojim mirnim povlacenjem sacuvao dalje prolijevanje muslimanske krvi, od cegaje posebne koristi bilo upravo Omejevicima. Medutim, ostali muslimani su, u velikom broju i na dostojanstven nacin, ispratili Hasana na Ahiret. O tome je Sa'lebe ibn Ebi Malik rekao: ,,Prisustvovao sam na dan Hasanovog ukopa u Dzenneti Bekiji. Vidio sam Bekiju punu Ijudi. I kad bi iglu bacio, pala bi na Ijudsku glavu od velike guzve. A zene hasimijske oplakivale su Hasana pun mjesec i zalost proglasile cijelu godinu."
Hasan je umro u 47. godini zivota. Njegov hilafet trajao je sest mjeseci i pet dana.
Svi historijski izvori slazu se da je Hasanova smrt nastupila kao posljedica trovanja. Jedino se u enciklopediji koju je objavila "Dairetul-me'arif el-islamijje", ciji su autori grupa orijentalista, spominje da je Hasan umro od zarazne bolesti sifilisa, zbog razuzdanog spolnog zivota. Pô tome, on ne moze nositi ime sejjidi suheda, princ sehida. Tu se takoder spominje da je umro u 45. godini zivota.
Medutim, vidjeli smo da je Hasan pred svoju smrt jasno rekao bratu da mu je tri puta podvaljivan otrov, iako nije jasno rekao ko je to ucinio.
Forum 
